Насловна страна ▼ Природа ● Планине

Планине

Рогозна

Фото:Б.МиловићФото:Б.МиловићПланина Рогозна је у морфолошком погледу потпуно индивидуалисана, захвата велику површину и издужена је у правцу северо-запад-југоисток, сагласно општој геолошко-тектонској структури шире области. Рогозна представља просторни планински масив средње висине, најчешће од 800 до 1200м, са општом тенденцијом благог спуштања према долинама река. Главни гребен има слабо изражен вијугав карактер и од њега се терен спушта према северозападу, ка Рашкој и Јошаници, и према истоку, ка Ибру.

Терен се са врхова Рогозне спушта према Ибру врло благим падом до речне долине, затим се највећим делом спушта у виду стрме и оштре клисуре у саму долину и даје јој врло имопзантан изглед. Такви су Селило код Резала (950м), Велико брдо код Газивода (1052), Голотин код Вељег Бријега (815) и Клопотник код Прелаза. Најистакнутија тачка колашинске стране Рогозне јесте Бупски шиљак (1284), који се врло стрмим странама издиже изнад села Бубе, а његовој импозантности свакако доприносе и два поља: Бупско поље (југозападно) и Бојновачко поље (југоисточно), која раздваја Бубудовачки поток. Истакнути врхови Рогозне су Црни врх (1504), Млијечњак (1385м), Јелеч (1262), Главица (1250м) и Церовик (1226). У атару села Војмислиће, на 1225м надморске висине, простире се прегледна висораван са добрим погледом, одакле се при ведром и сунчаном дану виде Косовска котлина, Шар планина и Проклетије.

Опширније...

 

Мокра Гора

Kамлик и Оклачка главаKамлик и Оклачка главаМокра гора припада планинском венцу Проклетија, чији је рељеф формиран услед ендогених или унутрашњих сила, односно тектонских покретима створене су крупне пликативне и руптурне структуре док су егзоген силе деловале на морфоскултурне облике. Рељеф Мокре горе је везан за развој крашког процеса у карбонатним стенама, односно за хемијско дејство воде на карбонатне стене, услед чега су кречњаци битни чиниоци за његов развој. Разноврсни облици крашког рељева настали су као последица положаја девљине и хемијског састава карбонатних стена, а под утицајем климе, вегетације и педолошког покривача. Доминантну улогу у формирању рељева имали су снажни тектонски покрети који су формирали венчане и набране планине, а каснијим покретима су створени хорстови и ровови, односно тектонске потолине. Вертикалним раседањем формиране су основне контуре данашњег рељефа у вишим деловима терена, где је најпре почео крашки процес.

Опширније...

 

Копаоник

Фото:Б.МиловићФото:Б.Миловић...''Ако замислите повучену једну црту од Краљева Трстенику, другу од Трстеника Јанковој Клисури, од ову трећу Јарињу или месту, где се Ибар наше земље дотиче, а од Јариња спустите четврту низ Ибар до утоке његове у Мораву, имаћете неправилан четвороугао, која обухвата места, с којим желим да вас ближе упознам , Копаоник и његово подгорје.''

Јосиф Панчић

''Из природе''(списи), Српска књижевна задруга 1893.год.

 

Опширније...

 

Голија

Фото:Б.МиловићФото:Б.Миловић

Голија је највиша планина југозападне Србије, пружа се у дужини од 32 км у облику положеног латиничног слова ''S''. Највиша тачка природног добра је Јанков камен, који је по једним ауторима висине 1833 м, а по другим 1834 м. Јанков камен добио је назив по Сибињанин Јанку, који је враћајући се са Косова поља, на најузвишенијем врху планине оставио камен обележје. По лепотии разноврсности пејзажа, као и очуваности изворних природних и културних вредности, једна од најпривлачнијих планина у Србији. Планина Голија окружена је на северу планином Јелицом, на истоку Копаоником, Чемернoм и Радочелом, на западу Јавором, а на југу Златаром, Јадовником и висоравни Пештер. Подручје саме Голије ограничено је долином Ибра на истоку, Рашке и Људске реке на југу, Моравице на западу и средњим делом долине Студенице на северу и северо– истоку. Одликује се богатством воде и разноврсним живвим светом.

Опширније...