Фото: М.ТанасковићНедалеко од Новог Пазара,изнад  долина река Рашке и Дежеве, уздиже се над околним брдима  узвишење на чијем врху се налази манастир Ђурђеви ступови. Захваљујући таквом положају, Ђурђеви ступови су постала  особена просторна  доминанта над ширим подручјем средњовековног Раса, области у којој се одвијао  богат  и разноврстан  живот  и у којој се у 12. веку формирало и средиште српске средњовековне  државе. У старом Расу  налазило се  и епископско средиште  при  цркви Св. апостола (данас познатој као Петрова црква ). Ту је био и град Рас, а у месту Дежеву  двор краља Драгутина, можда и првих Немањића. Међу многобројним траговима живота  и споменицима из средњег века у овом крају, истакнуто место имају  Ђурђеви ступови са црквом Св. Ђорђа, подигнути као први већи манастир на подручју старог Раса.

Фото: В.ВидосављевићМанастир Сопоћани, задужбина краља Уроша Првог, изграђен је у другој половини XIII века поред извора реке Рашке, у области Раса, средишту српске средњеовековне  државе. Основан је као монашка насеобина, са црквом Свете тројице као најзначајнијим делом. Био је окружен дебелим зидом, уз који су,с унутрашње стране, били распоређени трпезарија са кухињом и низ зграда на чијим  су се спратовима налазиле монашке келије. У манастир се улазило са две стране, кроз широке капије. Унутрашње површине цркве и трпезарије биле су покривене феско сликарством.

Краљ Урош Први био је син Стефана Првовенчаног, а унук Немање, оснивача династије која је владала Србијом преко две стотине година. Господарио  је Србијом од 1243. до 1276. године и био је један од најзначајнијих владара XIII. Мудар, способан и образован, водио је вешто спољну и унутрашњу политику. Учврстио је границе  државе, економски је оснажио и ојачао моћ владара. Сукобљавао се са суседима, Грцима, Бугарима, Мађарима и Дубровником, али се са њима и повезивао, понекад и родбински. У врме његове владавине, уз помоћ рудара Саса, отварани су у Србији рудници олова, бакра и сребра, што је посредством приморских градова појачало трговину с Италијом и доносило знатан приход. Краљ Урош  је био у добрим односима и са православном и са католичком црквом у својој земљи. Залагао се за њихов развој, а оне су га подржавале. Можда су томе  допринели његови најближи сродници, брат Сава Други, архиепископ, мајка Ана Дондоло, Млечанка, и супруга Јелена, Францускиња.

фото: М.РашковићНа врху једног стеновитог брега у атару села Лукоцрево, изнад десне обале реке Рашке, око 5км удаљено од Новог Пазара, налази се локалитет са остацима манастира. Обај брег представља продужетак брда Шанац и простире се у правцу севера. Остаци цркве као и других објеката леже на заравни која је, изгледа, са јужне стра вештачки била поравната.

Манастирска црква Св. Варваре на Рељиној градини имала је основу у облику уписаног крста са четири масивна ступца која су носила куполу. Црква је широка око 10м, а дугачка 14,5м. Са источне стране налази се олтарска апсида, са спољне стране трепезастог облика, а изнутра полукружне осонове. Са западне стране налази се узак нартекс (припрата). Северно од олтарског простора налази се проскомидија, а јужно ђаконикон који је касније дозиданим зидом одвојен од јужног брода цркве. У средишту поткуполног простора налази се амвонска розета. Делови розете, којих је било десет,  рађени су од семената беле и сиве боје.  У олтарском простору налази се часна трпеза. Уз конструкцију југозападног прокуполног ступца налазе се остаци ахијерејког трона који је био обложен мермером. Пликом археолошких радова, у шуту су откривени бројни фрагменти лепо обрађеног мермера који потичу са трона. Међу тим фрагментима се издваја једна перфорирана мермерна плоча у виду транзене на којој је очуван текст са именом рашког митрополита Силвестера, који је наурчио израду овог трона 1579. године.