Цркве средњовековног Трговишта

Штампа

 Фото:M.Рашковић Фото:M.РашковићЦрква 1
налази се на западној периферији насеља, на уској заравни  изнад леве обале Рашке и пута који из правца Новог Пазара преко Пазаришта води за манастир Сопоћане, у подножју брда Самар огранка планине Оџева. То је била једнобродна црква  правоугаоне основе, дужине 10,20м, а ширине 6м, вероватно пресведена полуобличастим сводом без куполе. С источне стране имала је споља  тространу, а изнутра полукружну апсиду. У једној каснијој епохи, са западне стрне храма била је дозидана пространа припрата. У време када су откривени зидови цркве  били су јако засути  и релативно добро сачувани. На делу зида олтарске апсиде тада је још постојала  делимично очувана фреска  с делом архијирејског свода.

Запажали су се доњи делови три фигуре  окренуте ка средини композиције, где се уместо уобичајене композиције Христа агнеца налазио велики крст на степенастом постољу са развијеном врежом. Овај значајан детаљ указивао би на могуће датовање цркве у другу половину XVII века, односно у раздобље које је било посебно значајно  за град Рас. Као и суседни пећински манастир, ова црква надживела је за више столећа стари град Рас. Црва 1 представља најстарију средњовековну цркву откривену у Трговишту. Око цркве налазила се велика некропола која је приликом истраживања истражена.

 

Oснова цркве са источне некрополе Трговишта, крај XIVв.Oснова цркве са источне некрополе Трговишта, крај XIVв.

Црква 2

налазила се на високој издигнитој заравни званој Табачина, североисточно од остатака последњих кућа источне периферије Трговишта, а поред пута који од Пазаришта води према каменолому Мали крш. Црква је једнобродна, правоугаоне основе са апсидом, која је са спољне стране полигонална, односно тространа, док је са унутрашње стране  неправилно полукружна. Орјентисане је правцем исток-запад. Црква је са апсидом дугачка 7,10м ,а широка је 4,60м. Зидови цркве рађени су од ломљеног камена у белом кречном малтеру. Дебљина зидова цркве је 0,66м, а очувани су у висини два до три реда камена. На основу налаза одређених блокова сиге из шута у унутршњости цркве, може се претпоставити да је црква била засведена полуобличастоим сводом без куполе. Црква је имала припрату, и она је највероватније накнадно дозидана. Приликом ископавања припрате која је била призидана уз цркву  с западне стране показало се да је њен северни зид сачуван само у  темељној зони  до 0,40 м висине. Грађен је од ломљеног камена  у кречном малтеру. Његова дужина износи 3,65м што је и дужина припрате, а ширина му је 0,90м. Својим источним делом лежи на стени. Западни зид припрате стрдао је у већој мери. Грађен је на исти начин али је широк само 0,55м. Крајњи део његовог јужног крака недостаје у дужини од 0,90м тако да је зид дугачак 3,70м. Од јужног зида припрате није уочен никакав траг. У шуту, који се налазио са северозападне спољне стране цркве  у простору претпостављене припрате, откривен је већи број фрагмената фресака. У унутрашњости цркве нису откривени трагови фресака. Очувани фрагменти су веома доброг квалитета. Према пронађеном археолошком материјалу, настанак овог објекта може се датовати  у другу половину XIV. века, што се везује за старији хоризонт становања на средњовековном трговишту. Могуће је да се овде ради о меморијалној грађевини једног од становника Трговишта тога периода. И око ове цркве је постојала велика некропола.


Црква 3
се налази на северном делу локалитета, на стрмој падини планине Оџево, изнад откривених станбених објеката. За разлику од осталих истржених цркава у Трговишту, које су готову по правилу биле мање или више удаљене  од насеља, ова црква се налазила у његовом склопу, на самој северној периферији. Црква је подигнута на месту са кога доминира целим насељем и са кога је са скоро свих страна била добро видљива. Иако доста лоше сачувана, на њој се јасно уочавају различите доградње и преправке. Првобитно је то била једноставна једнобродна грађевина без припрате, са улазом на западном зиду и са дубоком апсидом на истоку, полукружном са унутрашње и четвороугаоном са спољашње стране. Укупна унутрашња дужина цркве, заједно са апсидом, износи 8,75м, а ширина  брода је 4,85-4,95м. Зидови су изграђени од ломљеног притесаног камена везаног малтером, са сигом на појединим деловима грађевине. Сигом су изграђени спољашњи углови апсиде, а велика количина обрушених клинасто клесаних блокова сиге на поду цркве, показују да је од ње био начињен полуобличасти свод. У унутрашњости цркве местимично је сачуван под од дебњег малтерног премаза, а на њему се на више места уочавају поправке. Оштећења која су настала током дуге употребе цркве.

Црква 3Црква 3

На средишњем делу пода су остаци амвонске розете начињене урезивањем  у свеже поставњен малтер. Розета је кружна,изведена шестаром, са више листоликих сегмената. У неком каснијем периоду дошло је до преправке цркве које се манифестују углавном на поду и на постављању новог живописа. Преко старог, оштећеног пода, насут је слој стерилне земље са сипаром који је послужио као подлога за нови под од фино клесаних правоугаоних плоча од сивог и црвенкастог пешчара. Од камених плоча сегментног облика начињена је и нова амвонска розета, са средишњим кругом-солеом од белог мермера. Плоче су покривале само подну површину наоса, док је у апсиди постављен нови малтерни премаз на коме се уочавају трагови часне трпезе. У унутрашњости цркве постављен је нов живопис од кога се на северном зиду и у апсиди сачувао само доњи фриз од тамноцрвено и црно сликаних палмета на белој подлози. Остали делови фресака  су обрушени у фрагментима различите величине, на којима се запажају ликови светитеља, сигнатуре, натписи на свицима и др. Испод новог живописа местимично су се сачували првобитно осликаних површина, што показује да је црква била живописана и пре обнове. Обнови цркве временски одговара и дозиђивање припрате, чији су зидови такође били осликани. Приликом истраживања, испод западног зида цркве прнађена су два гроба који припадају некој старијој некрополи. У једном од гробова, пронађен је један сребрни новчић који може само оквирно да се определи у XIV, евентуално у другу половину XIII века, и који у овом моменту  означава доњу могућу границу изградње цркве. У већ постојећој припрати, укопани су најмлaђи гробови, и они се издвајају по фино обрађеним надгробним споменицима у облику плоча од белог мермера. Сви споменици су дислоцирани, најчешће поломљени и без реда сакупљени или широко разбацани по целој припрати. Већина је на горњој, видљивој површини имала уклесане натписе са именима покојника  и назначеним датумима њихове смрти. На четири споменика се налазе женска имена уз која, на три плоче, стоји презиме Прибисалић. Најбоље сачувана плоча, густо исписана по целој површини  горње стране, налазила се над гробом Јерине Прибисалић, за коју се у уклесаном тексту наводи да је умрла 8. јуна 1612. године и да је била жена Радивоја, кћи спахије Вује а синовица митрополита Матеје. Најстарији натписом  датован споменик је из 1608. године, док је на најмлађем улесана 1687. година. На основу натписа на надгробним споменицима може се, дакле, претпоставити да је припрату користила породица Прибисалић за сахрањивање својих умрлих женских чланова и то од самог почетка  све до у крај 17. века. По својој прилици иста породица је у ове сврхе и изградила припрату, а том приликом је обновила целу цркву, подаривши јој нов живопис. У власништву исте породице крајем XVI века налазила се и једна, данас сачувана књига, на којој је записано да је 1595. године припадала Матији Прибисалићу из Трговишта. И ако сада предпостављамо да је црква изграђена током XIV века, њену обнову и призиђивање припрате свакако можемо да одредимо у крај XVI века, а коначно рушење целог објекта и предходно пљачкање гробова у ток XVIII века. Није искључено да је до варварски обављене девастације  дошло 1770. Године  када је и цело Трговиште разорено и напуштено.

Црква 4

Током археолошких истраживања, на простору Трговишта, откривени су остаци четири цркве. Због чињенице да се средњовековна микротопонимија на овом подручју није одржала нису познате ни имена патрона цркава па су због тога цркве означене редним бројевима.
средњовњковног Трговишта на Пазаришту налази се на мањој заравни у подножју стрмог брда Самар, огранка планине Оџева. Удаљена је само 20м северно од  Цркве 1, односно око 40м  северно од пута Нови Пазар-Сопоћани, који се пружа поред саме леве обале Рашке. Црква је правоугаоног облика који нема олтарску апсиду већ раван источни зид, с јужне стране била је проширена једним  мањим анексом који је такође био правоугаоног облика. Анекс је формиран продужењем источног зида цркве према југу, али је оштећен ерозијом земљишта, тако да му облик и димензије нису познати. Црква је орјентисана у правцу  запад-исток, са девијацијом ка југу. Дуга је 5,89 а широка 5,64 м. Ширина западног, јужног и источног зида није иста, и она се креће 64 односно 62 и 60 цм, док је ширина северног зида износила 80цм. Црква је зидана притесаним каменом у кречном малтеру. Улаз у цркву био је на западном зиду. Са споњне стране западног зида, приликом истраживања откривени су фрагменти фресако малетера, који потичу, посвему судећи из нише над улазом где се сликала представа патрона храма. На источном зиду, ближе северном зиду налази се правоугаона ниша са свих страна правилно клесаним плочама од пешчара, од којих само доња плоча прелази раван зида. Јужно од нише, на истом зиду, задржао се in situ мали остатак фреско-декорације. Реч је о орнаменталном делу уништене композиције која је по свему судећи, била насликана на средини источног зида. Њој су свакако припадали и бројни фрагменти фреско-малтера нађени приликом откопавања овог зида. Осим на овом месту, нигде више нису пронађени фрагменти фреско-малтера. Испред средњег дела источног зида цркве налазе се in situ остаци часне трпезе. Њена база била је правоугаона плоча од тврдог пешчара. На плочи је изграђен један ступац од тесаника сиге у кречном малтеру, који је носио горњу плочу часне трпезе. Од десетак редова тесаника, колико их је стубац могао имати, прва два реда су сачувана у првобитном положају док су од  трћег и четвртог реда  преостали само поједини тесаници. Горњој полочи се изгубио траг. Вредно је истаћи да ни у једној цркви средњовековног трговишта, нити у оближњој цркви св. Михајла, часна трпеза није нађена. Од посебног значаја је откриће једног новца мађарског краља Јована Хуњадија. Реч је о сребрном оболу кованом између 1446. и 1453. године, на основу којег се изградња цркве може датовати у прву половину XV века. Поред цркве се налазила мала некропола.

 

Рановизантијски сакралајни копмплекс: Базилика и црква са гробницом


Базилика

Остаци базилике откривени су на десној обали Рашке, у непосредној близини ушћа Себечевске реке.То је положај у самом подножју Бобовичког брда, које сада пресеца савремени пут за Тутин.У питању је тробродна базилика са полукружном апсидом на истоку и нартексом на западу. И поред чињенице да јој је река Рашка однела цео северни зид  са већим делом одговарајућег брода,као и половину олтарске апсиде, основа јој се, ипак, сасвим поуздано може сагледати. Била је укупне дужине 26,40м, а ширине око 12м. Унутрашњи простор базилике био је колонадама од по шест   зиданих стубаца подељен на централни и бочне бродове. Од северне колонаде престао је само темељни зид стилобата (заједничко подножје за више стубова), откривен у дужини од око 4м, и отисак шестог ступбца који је, међутим, у целини уништен. Јужна колонада затечена је у знатно бољем стању. Откривени су остаци свих шест стубаца, очувани у висини између 0,45 и 1,05, као и одговарајући пиластри на источном и западном зиду. Централни брод, ширине 5,70м, био је знатно пространији од бочних,код којих је растојање између зида и колонаде стубаца износило свега 1,80м. Ширини централног брода одговарала је величина полукружне апсиде,пречника око 4,40м. Са њене обе стране, на источном зиду налазили су се, по свему судећи, симетрично постављени улази у бочне бродове. Откривена су врата са јужне стране,ширине 0,90м, а истих димензија била су,вероватно, и она на улазу у северни брод. Нартекс, димензија 4x10,50м, грађен је једновремено са осталим делом базилике, делимично је очуван. Уништен му је северни део са улазом у бочни брод, док је готово половина западног зида преостала једино у темељу. Са те стране налазио се главни улаз, од кога је откривено само лежиште прага, за око 0,50 м изнад пода у нартексу, али у нивоу некадашњег терена пред базиликом. Улази у нартекс постојали су и са бочних страна. У оквиру јужног зида открувена су врата ,ширине 1,90м, која су у једној познијој фази била зазидана. Слична врата могла су постојати и на северном, сада порушеном зиду. Из нартекса у наос водила су троја врата. Очувана су централна,ширине 1,95м, и мања бочна, од 1,10м, која су водила у јужни брод. Уз јужни зид базилике, ближе његовом источом крају налази се призидана мања капела правоугаоне основе,унутрашњих димензија 3,50x2,80м, са полукружном апсидом на истоку, пречника 1,50м. У капелу се улазило из јужног бочног брода кроз врата, ширине 1м, која су сасвим поуздано грађена истовремено са зидом базилике. Са друге стране, јасно је уочљиво да зидови капеле нису у конструктивној вези са главном грађевином, не само у надземном делу већ ни у темељима. За разлику од капеле, која се доста вероватноће може сматрати првобитним делом базилике, уз јужни зид нартекса откривени су остаци једне накнадно дозидане просторије. Трагови тих познијих зидова су веома оштећени. Ова призидана просторија је вероватно анекс. Био је издужене правоугаоне основе, ширине 3,30м, а дужине преко 10м. Могло му се прићи непосредно из базилике,кроз јужна врата нартекса. Вероватно је постојао још један улаз на сада уништеном западном делу анекса. Зидови базилике били су солидно гређени ломљеним притесаним каменом сложеним у неправилне редове,уз употрбу белог кречног малтера компактне структуре. Нешто брижљивије обрађени су камени блокови на угаоним деловима зидова, док је у конструкцији стубаца доста заступљен плочасти камен. Дебљина зидова базилике веома је уједначена и креће се око 0,68м. Исте дебљине и на исти начин грађени су и зидови јужне бочне капеле. Ступци јужне колонаде такође су сличних димензија, 0,66 до 0,68x0,65м. Темељи су исте дебљине као и надземни делови зидова,а ни по начину грађења битно се не разликују. Посматрано у целини базилика припада бројној скупини тробродних грађевина такозваног хеленистичког типа са једноделним олтарским простором. Дужином од преко 26м могла би се сврстати у ред сличних рановизантијских здања средње основе. Обликом своје основе она је блиска читавом низу базилика са подручја префектуре Илирика. Основне елементе за датовање базилике на Пазаришту пружају одлике њене архитектуре. Једноставно решен источни део без протезиса и ђаконикона указује на раздобље пре средине VI  века. У овом доста широком хронолошком распону базилике са зиданим колонадама стубаца могле би се сматрати познијом појавом. Уколико би ове параметре применили за временско опредељење ове базилике, добили бисмо крај V и прве половине VI века као могуће раздобље њеног настанка. Постоје елементи и за нешто прецизније датовање. Њена изградња, по свему судећи, истовремена је са обновом утврђрња на брегу изнад ушћа Себечевске реке у Рашку. Ако се прихвати оваква могућност, а чини се да за то постоји доста разлога, грађење базилике на Пазаришту могло би одговарати  првој деценији Јустинијанове владавине. И њена даља судбина била је повезана са оближњим утврђењем, где живот замире, по свему судећи, већ крајем VI века. У том раздобљу базилика је била попљављена и након тога напуштена.

Црква са гробницом Црква са гробницом

Рановизантијска црква са гробницом је једнобродна грађевина, дужине 7,80м и ширине око 3,75м, орјентисана у правцу запад-исток.  Зидови, дебљине 0,46м, грађени су од ломљеног камена повезаног компактним кречним малтером. Сачувани су северни зид са половином олтарске апсиде, затим темељ западног и уз југозападни угао траг јужног зида. У средишњем делу цркве, испод равни пода налази се зидана гробница пресведена полуобличастим сводом грађеним од сиге. У односу на подужну осу цркве померена је ка југу, тако да је, сада порушени зид са те стране, једним малим делом наседао на њену конструкцију, што јасно указује да је у време грађења цркве гробна конструкција већ постојала. Унтрашњи простор гробнице је димензија 2,20x1,50м,а висина до темена свода око 1,60м. Уз зидове са северне и јужне стране налазе се два банка за полагање покојника, широка по 0,55м, која немају посебно моделовано узглавље, али су у благом паду од запада ка истоку. Улаз у гробницу, надвишен сегментним луком, налазио се у оквиру западног зида, који је за разлику од осталих био нешто боље грађен. Уједначене је дебљине од 0,45м и имао је обрађена оба  лица. Испред улаза у гробницу  налази се призидан прилазни део у виду узаног коридора, ширине 0,55м, омеђен зидовима са бочних страна. На простору источно и западно од цркве откривени су остаци касноантичке некрополе. Фрагментарно очувани остаци цркве на Пазаришту са гробницом, која је затечена опљачкана уз расуте кости покојника, разматрани издвојено не пружају довољно довољно елемената за прецизније датовање. Према аналогијама поуздан је само шири хронолошки оквир V-VI века. Међутим, ово гробно здање посматрано у контексту целине локалитета крај ушћа Себечевске реке у Рашку ипак би се могло ближе временски одредити. Црква над нешто старијом гробницом, по свему судећи, у непосредој је вези са базиликом на другој обали реке, коју смо заједно са обновом утврђења на суседном брегу датовали у прву деценију Јустинијанове владавине. То би могао бити terminus post quem за грађење гробнице, а потом и надгробне цркве на затеченој старијој касноантичкој некрополи. Током VI века, иако раздвојен коритом Рашке, био је то јединствен сакрални комплекс  са базиликом, где је тло подводно и неподесно за сахрањивање, и некрополом под падинама Оџева на супротној обали реке.


фото галерија ( 2009,2010).


______________________________

Приредио: Миломир Рашковић
фото: Бојан Миловић, Миломир Рашковић.

Литература:
1. Марко Поповић, Тврђава Рас, Београд 1999,  123-138 и 278-279.
2. Др Војислав Јовановић, Арх. истраживања некрополе средњовековног Трговишта на лок. Табачина 1984. год, Новопазарски зборник, 8, Нови Пазар 1984,  237- 240.
3. Др Душица Минић, Трговиште – средњовековно насеље, Новопазарски зборник, 8, Нови Пазар 1894, 233 – 236.
4. Др Војислав Јовановић,Извештај о арх.истраживањима цркве 4 и њене некрополе на Пазаришту у 1988.год, Новопазарски зборник , 12, Нови Пазар 1988, 147 – 153.