Фото: М.РашковићПредео између Рашке и Ибра, коме се планина Рогозна испречила на његовом бржем путу ка Панонској низији, био је средиште српске средњовековне државе у доба првих Немањића. Веома је богат старинама, које су контраст и украс живописној дивљини овог планинског краја. Међу многобројним споменицима својим необичним положајем издваја се утврђење Јелеч. Остаци овог уврђења налазе се на једном од највиших и, свакако тешко приступачном врху планине Рогозне.
Саграђен на 1262 м. надморске висине, као изразито стратешко утврђење, Јелеч је доминирао околином. Први сигуран помен овог града је из друге половине XIII векам, али је несумњиво настао много раније. Његов положај наводи нас на помисао да је имао далеко већу улогу у преднемањићком периоду, у доба несигурних и лако померљивих граница. Предео у коме је Јелеч доминирао, био је тада крајиште према византијском царству или Бугарској, што је подвлачило значај овог одбрамбеног центра.

“Никад нисам могао без узбуђења стајати на људском руком обрађеном и од употребе излизаном камену некадашњих градова и зидина”
Иво Андрић

Фото Б.Миловић

Црква Св. апостола Петра и Павла у селу Попе налази се 15км западно од Новог Пазара. Сама црква је била у веома лошем стању, па су предузети археолошки и конзерваторски радови 1971.годинe. Приликом тих радова установљено је да се садашња црква која потиче из XVII века налази на темељима две старије култне грађевине. Темељи данашње цркве леже на темељима старије цркве који потичу из XIV века, а темељи  ове две цркве леже на поду мало веће тробродне базилике која представља најстарији културни објекат који највероватније потиче из рановизантијског периода.

фото: Б.МиловићМанастир је подигнут у првој половини XIV века, 1316.године. Као манастир Свети Врачи помиње се први пут у сопоћанском поменику крајем XIV века. Манастир је већ после косовске битке био потпуно спаљен и уништен. Црква је овновљена у другој половини XVI века, али је у наредним столећима делила субину народа овог краја. Била је рушена, паљена и пљачкана. Поново је саграђена 1860.год, а 1863.год., при цркви је формирана прва српска световна школа са кухињом у овим крајевима, док је најстарија школа била манастирска, формирана у току Првог српског устанка, 1808.год.

Фото В.ВидосављевићНа благој узвишици изнад десне обале Дежеве, недалеко од ушћа у Рашку, изнад оскудне равнице с леве обале Рашке , поред самог некадашњег главног пута Рашка  Нови Пазар, с десне стране, на 2 км испред седишта  новопазарског града, уздиже се древни храм, један од најстаријих у нашој земљи, "црква светих  и свеславних и врховних апостола  Петра и Павла". Зидана грубим притесаним каменом, местимично сигом и опеком, необичних асиметричних пропорција, одувек је привлачила пажњу не само стручњака већ и обичног света. Око ње, бели се необична скупина  надгробних споменика, што их исклесаше руке српских каменорезаца  овога краја од 18. до 19 .века.

Фото: М.ТанасковићНедалеко од Новог Пазара,изнад  долина река Рашке и Дежеве, уздиже се над околним брдима  узвишење на чијем врху се налази манастир Ђурђеви ступови. Захваљујући таквом положају, Ђурђеви ступови су постала  особена просторна  доминанта над ширим подручјем средњовековног Раса, области у којој се одвијао  богат  и разноврстан  живот  и у којој се у 12. веку формирало и средиште српске средњовековне  државе. У старом Расу  налазило се  и епископско средиште  при  цркви Св. апостола (данас познатој као Петрова црква ). Ту је био и град Рас, а у месту Дежеву  двор краља Драгутина, можда и првих Немањића. Међу многобројним траговима живота  и споменицима из средњег века у овом крају, истакнуто место имају  Ђурђеви ступови са црквом Св. Ђорђа, подигнути као први већи манастир на подручју старог Раса.