Насловна страна ▼ Историја

Историја

Утврђење Јелеч

Фото: М.РашковићФото: М.РашковићПредео између Рашке и Ибра, коме се планина Рогозна испречила на његовом бржем путу ка Панонској низији, био је средиште српске средњовековне државе у доба првих Немањића. Веома је богат старинама, које су контраст и украс живописној дивљини овог планинског краја. Међу многобројним споменицима својим необичним положајем издваја се утврђење Јелеч. Остаци овог уврђења налазе се на једном од највиших и, свакако тешко приступачном врху планине Рогозне.
Саграђен на 1262 м. надморске висине, као изразито стратешко утврђење, Јелеч је доминирао околином. Први сигуран помен овог града је из друге половине XIII векам, али је несумњиво настао много раније. Његов положај наводи нас на помисао да је имао далеко већу улогу у преднемањићком периоду, у доба несигурних и лако померљивих граница. Предео у коме је Јелеч доминирао, био је тада крајиште према византијском царству или Бугарској, што је подвлачило значај овог одбрамбеног центра.

Опширније...

 

Црква Св. апостола Петра и Павла у селу Попе

Никад нисам могао без узбуђења стајати на људском руком обрађеном и од употребе излизаном камену некадашњих градова и зидина
Иво Андрић

Фото Б.МиловићФото Б.Миловић

Црква Св. апостола Петра и Павла у селу Попе налази се 15км западно од Новог Пазара. Сама црква је била у веома лошем стању, па су предузети археолошки и конзерваторски радови 1971.годинe. Приликом тих радова установљено је да се садашња црква која потиче из XVII века налази на темељима две старије култне грађевине. Темељи данашње цркве леже на темељима старије цркве који потичу из XIV века, а темељи  ове две цркве леже на поду мало веће тробродне базилике која представља најстарији културни објекат који највероватније потиче из рановизантијског периода.

Опширније...

 

Манастир Врачево

фото: Б.Миловићфото: Б.МиловићМанастир је подигнут у првој половини XIV века, 1316.године. Као манастир Свети Врачи помиње се први пут у сопоћанском поменику крајем XIV века. Манастир је већ после косовске битке био потпуно спаљен и уништен. Црква је овновљена у другој половини XVI века, али је у наредним столећима делила субину народа овог краја. Била је рушена, паљена и пљачкана. Поново је саграђена 1860.год, а 1863.год., при цркви је формирана прва српска световна школа са кухињом у овим крајевима, док је најстарија школа била манастирска, формирана у току Првог српског устанка, 1808.год.

Опширније...

 

Петрова црква

 Фото В.Видосављевић Фото В.ВидосављевићНа благој узвишици изнад десне обале Дежеве, недалеко од ушћа у Рашку, изнад оскудне равнице с леве обале Рашке , поред самог некадашњег главног пута Рашка  Нови Пазар, с десне стране, на 2 км испред седишта  новопазарског града, уздиже се древни храм, један од најстаријих у нашој земљи, "црква светих  и свеславних и врховних апостола  Петра и Павла". Зидана грубим притесаним каменом, местимично сигом и опеком, необичних асиметричних пропорција, одувек је привлачила пажњу не само стручњака већ и обичног света. Око ње, бели се необична скупина  надгробних споменика, што их исклесаше руке српских каменорезаца  овога краја од 18. до 19 .века.

Опширније...

 

Манастир Ђурђеви ступови

Фото: М.ТанасковићФото: М.ТанасковићНедалеко од Новог Пазара,изнад  долина река Рашке и Дежеве, уздиже се над околним брдима  узвишење на чијем врху се налази манастир Ђурђеви ступови. Захваљујући таквом положају, Ђурђеви ступови су постала  особена просторна  доминанта над ширим подручјем средњовековног Раса, области у којој се одвијао  богат  и разноврстан  живот  и у којој се у 12. веку формирало и средиште српске средњовековне  државе. У старом Расу  налазило се  и епископско средиште  при  цркви Св. апостола (данас познатој као Петрова црква ). Ту је био и град Рас, а у месту Дежеву  двор краља Драгутина, можда и првих Немањића. Међу многобројним траговима живота  и споменицима из средњег века у овом крају, истакнуто место имају  Ђурђеви ступови са црквом Св. Ђорђа, подигнути као први већи манастир на подручју старог Раса.

Опширније...

 

Стари град Рас

Замишљени изгледЗамишљени изгледСтари Рас у традицији српског народа  има посебно значење. То је средиште и место из кога је поникла средњовековна српска држава, одакле је владао и сазивао државне саборе велики жупан Стефан Немања,где су он и његови потомци  имали воје дворове. И у виђењима станаца Рас је означвао центар Србије. Током средњег века ,савременици са западних страна Европе по њему су често земљу Србију називали Рашком. Али, и поред свог некадашњег великог значаја, потискиван наслагама векова, стари Рас је до наших дана скоро заборављен. Услед недостатака поузданих топографских података, вести из малобројних сачуваних историјских извора тумаче се различито. Тешко се из њих  могло закључити да ли су се догађаји о којим је реч збивали у области Раса или у истоименом утврђеном граду. Чак и положај  града Раса у науци дуго није поуздано одређен. Порекло имена Раса, по свему судећи, треба тражити у раздобљу које је претходило досељавању Словена. У науци је углавном прихваћена хипотеза британског археолога Артура Еванса, који је  запазио да Прокопије, византијски  хроничар из 6.века, у свом познатом делу  De aedificiis  наводи  и кастел Арсу међу тврђавама које је цар Јустинијан обновио у Дарданији.

Опширније...

 

Манастир Сопоћани

Фото: В.ВидосављевићФото: В.ВидосављевићМанастир Сопоћани, задужбина краља Уроша Првог, изграђен је у другој половини XIII века поред извора реке Рашке, у области Раса, средишту српске средњеовековне  државе. Основан је као монашка насеобина, са црквом Свете тројице као најзначајнијим делом. Био је окружен дебелим зидом, уз који су,с унутрашње стране, били распоређени трпезарија са кухињом и низ зграда на чијим  су се спратовима налазиле монашке келије. У манастир се улазило са две стране, кроз широке капије. Унутрашње површине цркве и трпезарије биле су покривене феско сликарством.

Краљ Урош Први био је син Стефана Првовенчаног, а унук Немање, оснивача династије која је владала Србијом преко две стотине година. Господарио  је Србијом од 1243. до 1276. године и био је један од најзначајнијих владара XIII. Мудар, способан и образован, водио је вешто спољну и унутрашњу политику. Учврстио је границе  државе, економски је оснажио и ојачао моћ владара. Сукобљавао се са суседима, Грцима, Бугарима, Мађарима и Дубровником, али се са њима и повезивао, понекад и родбински. У врме његове владавине, уз помоћ рудара Саса, отварани су у Србији рудници олова, бакра и сребра, што је посредством приморских градова појачало трговину с Италијом и доносило знатан приход. Краљ Урош  је био у добрим односима и са православном и са католичком црквом у својој земљи. Залагао се за њихов развој, а оне су га подржавале. Можда су томе  допринели његови најближи сродници, брат Сава Други, архиепископ, мајка Ана Дондоло, Млечанка, и супруга Јелена, Францускиња.

Опширније...

 

Средњовековно Трговиште

Фото М.РашковићФото М.РашковићУ амфитеатралној ували крај ушћа Себечевске реке у Рашку, испод рушевина старог Раса, крајем  прве половине XIV века  подигнуто је ново насеље – Трговиште. Са разореним градом оно није било у непосредној вези. Настало је у сасвим другим условима, у време када су се овим речним долинама у средишту Србије уместо војске у ратном походу кретали каравани трговаца. Насеље је изграђено на раскршћу  важних саобраћајница као средњовековни трг, о чему најбоље сведочи нови топним  Трговиште, који је допринео да се брзо заборави име порушеног града Раса.

У току вишегодишњих археолошких ископавања јасно су уочена два средњовњковна слоја –старији, с остацима кућа-брвнара, и нешто млађи, коме припадају рушевине камених грађевина. Прве куће старог Трговишта биле су грађене од дрвених облица ређаних  уз вертикално постављене диреке. Имале су подове од набијене земље, на којима се често виде трагови пожара. Неке куће имале су и делове зидова грађених од камена у техници сухозида. У кућама, или у отпадним јамама које им припадају, откривено је мноштво уломака керамике, међу којима се посебно издвајају  делови луксузних глеђосаних посуда са зграфито-орнаментом.

 

Опширније...

 

Пећински манастир Арх. Михаила

Фото: Б.МиловићФото: Б.МиловићКомплекс пећинског манастира налазо се у једној поткапини источне падине брега Градина, испод окомитих стена  на којима стоје бедеми подграђа. Захваљујући откривеним записима на стени, као и сећањима дубровачког трговца Николе Бошковића, која су забележена почетком XVIII века, дошло се до поузданог сазнања да се овде налазио манастир посвећен арханђелу Михаилу. Манастирска црква, веома скромних димензија, била је делом подвучена  под свод пећине  и орјентисана  у правцу север-југ. Услед одроњавања стене на којој је била подигнута, од цркве је остао очуван само западни зид с једним прислоњеним луком, почетак олтарске апсиде  на северној и део зида  на јужној страни, где је вероватно био улаз. На стени изнад овог зида постоје усечени трагови деформисаног полуобличастог свода, а на вертикалним површинама  стена  с јужне и западне  стране  запажају се дубоко усечени жлебови, који су несумљиво служили  за ослањање једносливне кровне конструкције. Сама црква је била живописана, о чему сведочи мноштво фргманата  фресака откривени у шуту. Са спољне стране  јужног зида, поред поред неколико малих фрагмената фреско-малтера, на грубој површини зидне масе донедавно се уочавао цртеж једног светитеља - ратника, висине око 1,50m, који је био рађен једноставним потезима бледомрке боје. Уза саму цркву, на литици стене, постојала је још једна фреска, сада уништена, на којој је највероватније био насликан арханђео Михаило.

Опширније...

 

Манастир Св. Варваре

фото: М.Рашковићфото: М.РашковићНа врху једног стеновитог брега у атару села Лукоцрево, изнад десне обале реке Рашке, око 5км удаљено од Новог Пазара, налази се локалитет са остацима манастира. Обај брег представља продужетак брда Шанац и простире се у правцу севера. Остаци цркве као и других објеката леже на заравни која је, изгледа, са јужне стра вештачки била поравната.

Манастирска црква Св. Варваре на Рељиној градини имала је основу у облику уписаног крста са четири масивна ступца која су носила куполу. Црква је широка око 10м, а дугачка 14,5м. Са источне стране налази се олтарска апсида, са спољне стране трепезастог облика, а изнутра полукружне осонове. Са западне стране налази се узак нартекс (припрата). Северно од олтарског простора налази се проскомидија, а јужно ђаконикон који је касније дозиданим зидом одвојен од јужног брода цркве. У средишту поткуполног простора налази се амвонска розета. Делови розете, којих је било десет,  рађени су од семената беле и сиве боје.  У олтарском простору налази се часна трпеза. Уз конструкцију југозападног прокуполног ступца налазе се остаци ахијерејког трона који је био обложен мермером. Пликом археолошких радова, у шуту су откривени бројни фрагменти лепо обрађеног мермера који потичу са трона. Међу тим фрагментима се издваја једна перфорирана мермерна плоча у виду транзене на којој је очуван текст са именом рашког митрополита Силвестера, који је наурчио израду овог трона 1579. године.

Опширније...

 

Цркве средњовековног Трговишта

 Фото:M.Рашковић Фото:M.РашковићЦрква 1
налази се на западној периферији насеља, на уској заравни  изнад леве обале Рашке и пута који из правца Новог Пазара преко Пазаришта води за манастир Сопоћане, у подножју брда Самар огранка планине Оџева. То је била једнобродна црква  правоугаоне основе, дужине 10,20м, а ширине 6м, вероватно пресведена полуобличастим сводом без куполе. С источне стране имала је споља  тространу, а изнутра полукружну апсиду. У једној каснијој епохи, са западне стрне храма била је дозидана пространа припрата. У време када су откривени зидови цркве  били су јако засути  и релативно добро сачувани. На делу зида олтарске апсиде тада је још постојала  делимично очувана фреска  с делом архијирејског свода.

Опширније...

 

Црква у Дежеви

Фото: Б.МиловићФото: Б.МиловићДежева је удаљена око 7км од Новог Пазара у правцу северо-запад. Само име села одржало се вековима, са малим изменим, Од средњовековног назива Дежево, што је правилније, постало је временом Дежева, а река Пнућа, на којој се оно развило, данас се зове Дежевска река. Име Пнуће одржало се још само у називу потеса на Дежевској реци у области утока те реке у Рашку. Дежева је била важно место у средњем веку. За њу се везује један важан историјски догађај који се одиграо 1282. године, када је краљ Стефан Драгутин предао престо свом млађем брату  Милутину. Краљ Драгутин се одлучио на такав потез зато што је приликом лова, недалеко од града Јелеча, пао са коња и сломио ногу. Због тога је сазвао сабор у Дежеви и ту предао власт и круну брату Милутину.

Опширније...

 

Мариница из Дојиновића

Фото:Б.МиловићФото:Б.МиловићНајнеобичнија грађевина међу свим црквама новопазарског краја јесте црква св. Богородице у Дојиновићима, познате под именом Мариница. То је минијатурно здање чија дужина једва прелази 3 метра, а ширина око 1,5м. По предању црква је подигнута за једну ноћ упркос забрани турских власти. Зидана је од тесаног камена пешчара. Лоцирана је на једном високом и тешко приступачном брегу који доминира широком околином.

Не зна се које године је грађена, али има довољно разлога да за веровање да је настала као и остале цркве у овом крају. Најубедљивије говоре фреске које су по низу одлика врло сродне са живописом у црквама у Јаначком Пољу, односно Живалићима. Црква је у основи једнобродна с олтароском апсидом на истоку, споља тространа а изнура полукружна. Пресведена је полуобличастим сводом.

Опширније...

 

Црква св. Николе у Штитарима

Фото:М.ТанасковићФото:М.ТанасковићТо је црква средњих димензија, рађена с очигледним декоративним претензијама. У основи је једнобродна грађевина с олтарском апсидом која је изнутра полокружна а споља седмострана. Поред наоса има и припратукоја је од наоса луком ношеним ступцима. Пресведена је полуобличастим сводом који подупиру ојачавајућа лука. Занимљиво је да светлост продире кроз два отвора на своду наоса и кроз један прозор на јужном зиду, који је необично вешто профилисан тако да чини врло уочљив декоративни елемент на грађевини. С посебним осећањем декоративности обрађена је западна фасада. Шест изванредно лепо профилисаних конзолаповезано је луковима чинећи слепу аркаду елегантних облика и живе ритмике . Ови украсни мотиви, обликовани вештом руком клесара, вема су оживели фасаду, дајући јој карактер пластичности. Унутрашњи зидови у висини почетка свода од лепо обрађених блокова камена пешчара љубичасте фактуре.

О времену градње цркве и осталим важнијим појединостима  нема одређених података. Међутим, по стилским обележјима фресака и по архитектонским  одликама грађевине, може се закључити да је црква настала четрдесетих година  17. века.

Опширније...

 

Црква у Кузмичеву

Западна странаЗападна странаСтара црква у Доњем Кузмичеву, под Голијом, подигнута је на левој обали сеоске речице у њеној проширеној долини, непосредно ниже кућа. Она је посвећена св. Николи, па се у народу назива Никољача. Према натпису на белој мермерној плочи, која је узидана изнад надвратника западних врата, цркву је подигао неки Вучихна 1597. године, у време рашког митрополита Васириона. Текст је добро очуван и јасно датован: 6. децембар 7106. године по византијском начину рачунања времена, што значи 6. децембар 1597. године. Тексту претходи симболична инвокација  ( знак крста ), затим се саопштавају основни подаци о цркви и ктитору, као и о личности која је осветила цркву – био је то митрополит рашки Висарион.

Опширније...

 

Црква Лазарица

Фото:Б.МиловићФото:Б.МиловићОстаци цркве Лазарице налазе се у селу Пурће, у сливу реке Људске, код Нивог Пазара. Данас обрушеног свода, црква је сачувала основне елементе градитељства по којима се везује за скупину оближњих сличних храмова подигнутих у првој половини XVII века. Једнобродне је основе, са апсидом која је споља и изнутра полукружне основе у ширини брода.Површина њеног унутрашњег простора је 7,22 м са 3,74 м. Посвећена је св. Лазару ( Видовдану ), по коме је у народу добила назив.  У унутрашњости се уочава како низ различитих, асиметрично распоређених зиданих ниша и прозорских отвора, тако и веома уски пиластри који су одвајали олтарски простор од наоса. Почетак свода обележен је уским профилисаним венцем који се протеже целим обимом цркве. Међу сличним грађевинама, овде се истиче рука искусног и вичног мајстора, која се огледа како у прецизности размеравања грађевине тако и кроз фино клесане, правилне тесанике употребљене за зидање. Фреске нису сачуване, а истрживачко конзерваторски радови нису рађени.

Опширније...

 

Илиница

Фото:Б.МиловићФото:Б.МиловићЦрквина Илиница се налази у месту Дреноваку, између Доиновића и Вевера, недалеко од Маринице. Њени зидови одржали су се до висине свода. Зидана је од тесаног камена. На зидовима нема живописа, нити се сада може утврдити да га је било, пошто је малтер са камена сасвим скинут. Оштећени зидови указују на то да је кров давно порушен и да су кише и снегови уништили њен живопис. Под у олтару је поплочан белим мермерним плочама. У цркви се у олтарском простору налазе две добро очуване крстонце у облику путира. Црквина је једнобродна и има врата која се налазе са јужне стране.

Опширније...

 

Црква Св. Димитрија

Фото:Б.МиловићФото:Б.МиловићЦрква св. Димитрија у Митровој Реци налази се поред пута који води од Новог Пазара према Шароњама и даље Голији, као и према Врановини. Црква је подигнута крајем XVI века. Црква је настрадала негде у XVIII веку, да би је мештани обновили 1853. године, што сазнајемо из постојећег натписа. Том приликом грађевина је добила спољну припрату, чиме је у знатној мери измењен њен првобитни изглед, мада је у потпуноти задржала архитектонски концепт једнобродне базилике с полукружном односно осмостраном апсидом и полуобличастим сводом. Унутрашњост цркве је била декорисана фрескама aли оне су уништене у време када је црква била у рушевинама.

Опширније...

 

Лејлек џамија

фото: Б.Миловићфото: Б.МиловићЛејлек ( хавале Ахмед – бег или  Ахемед – бег силхадар ) џамија

Лејлек џамија, у насељу Ћуковац у Новом Пазару, једна је од настаријих у изворима помиљаних џамија у овом граду. У народу је позната као Лејлек џамија а то име потиче од лејлека ( роде ) птице која се код муслимана сматра уваженом, могуће светом. Она је, по легенди, слетела на цркву, и ту клањала – обавила своју молитву, што је био знак да ту цркву треба претворити у џамију па је тако и учињено. То је ипак само легенда јер су истражени радови показали да на месту где је сада Лејлек џамија није било ранијег објекта, нити би данашња архитектура ове џамије могла да буде ништа друго него само џамијска.

Право име џамје, које је додуше очувано само у документима, Ахмед – бег или Ахмед – бег силхадар џамија. То ће рећи да је ту џамију градио извесни Ахмед – бег који је био силхадар, а то значи службеник везира или паше задужен за чување и одржавање оружја. Он је, очигледно, био добро плаћен за посао који је обављао па је био у положају да изгради џамију.

Опширније...

 

Алтун – алем џамија

фото: Б.Миловићфото: Б.Миловић По др Андреји Андрејевићу, историчару уметности из Београда, који је, на њему својствен начин, проучио Алтун – алем џамију у Новом Пазару, њену историјску и уметничку вредност, то је једна од најлепших грађевина те врсте у Србији.

Алтун – алем џамија ( џамија са златним алемом – драгим каменом ) налази се на средишњем делу Првомајске улице. Та улица се звала Стамболски ( Цариградски ) друм, а цео кварт у коме се налази поменута улица, био је познат као Јелеч махала, по Јелечу, средњовековном граду који се налази на Рогозни, у чијем правцу је водила данашња Првомајска улица. Име Јелеч махала се изгубило у XVII веку и уместо тога помињу се џемати Алтум – алем и Ахмед војвода. Турси путописац Евлија Челеби, који је кроз ове крајеве пропутовао шездесетих година XVII века, записао је : "Џамија која се зове Алтун ( алем ) џамија стара је богомоља, а налази се у Јелеч махали на Цариградском друму".

Опширније...

 

Црква Св. Николе у Н.Пазару

Фото:Б.МиловићФото:Б.МиловићЦрква Св. Николе у Варош махали подигнута је на самом почетку осме деценије деветнаестог века ( 1871 ), као тробродна базиликална грађевина са куполом. Изграђена је је од камена и делова андезитске лаве, као монументално црквено здање, понешто здепастог кубичног волумена, споља рашчлањеног са пет плитких слепих аркадних ниша, перфорираних прозорима. Унутрашњост храма састоји се од плитке припрате са дрвеном галеријом за хор, широког средњег брода са два ужа бочна, плитког олтарског простора, одвојеног од наоса високим иконостасом. Купола цркве почива споља на осмостраном тамбуру, који израста из кубичног постоља, забато рашчлањеног. Подигнута је изнад травеја наоса, лоцираног пред самим олтаром. Осим тога, изнутра је уочљиво још једно, слепо кубе, које надвисује средишњи травеј наоса. Кубе храма је скромно, лишено племенитије и репрезентативније обраде; оно је још више наглашава кубичан, затворен и неприступачан изглед грађевине.

Опширније...

 

Хамам у Н.Пазару

фото: Б.Миловићфото: Б.Миловић Као један од најтипичнијих облика исламског градитељства тррба сматрати хамам, јер је то грађевина профаног, јавног карактера, грашена под знатним утицајем религије и обичаја. Зато се хамам појављује не само као функционална грађевина,што је свакако њена прва особина, већ као декоративна, па и монментална. Из тих разлога се на многим хамамима, посебно на оним већим у које можемо убројати и новопазарски, могу уочити све основне одлике истчњачког неимарства: маштовитост, која се огледа  у богатству облика и украса, умешност у решавању конструктивно – архитектонских  питња и смисао да се основна функција допуни и уоквири тако да представља потпун пријатан доживљај. Тако је са хамамима, односно са њиховим градитељима и задужбинарима, у ове крајеве стигао одјек античког духа, са чијом пропашћу је за много векова била запостављена хигијена и култура тела. Отуда оно чуђење и дивљење, помешано са збуњеношћу и одбијањем, код путника са Запада, који су у 16. И 17. Веку путовали кроз турске крајеве и оставили за собом, између осталог, и многе описе турских хамама. Ненавикнути на оваква здања, они их готово са усхићењем описују, као и призоре у њима, али опрезно закључују – да је купање лек и замерају Турцима што се купају више од једном месечно! Ипак, скицирају планове и предлажу да се '' започне са увођењем оваквих објеката и по француским кућама ''.

Опширније...

 

Црква у селу Црчеву

Фото:Б.МиловићФото:Б.МиловићНа улазу у планинско село Црчево изнад сеоског макадамског пута налазе се остаци цркве, за коју мештани кажу да је најстарија у овом крају.Са свих страна густо растиње и дрвеће прекрило је преостале остатке цркве око чије основе је сеоско становништво прикупило порушене квадере сиге и камена. На западној страни остала су сачувана улазна врата са делом зида са делом зида и лунетом за који се може предпоставити да припадају другој фази изградње, када је дозидана припрата.

 

Опширније...

 

Црквина у селу Тврђеву

Фото:Б.МиловићФото:Б.Миловић

Село Тврђево се налази на јужним падинама Голије у изворишном делу штитарске реке, десне притоке осојке. У центру села у долини кућа, смештено је активно сеоско гробље. Скоро цело гробље је обрасло у густу у високу папрат,осим мањег дела на западној страни и остатка цркве.

 

Опширније...