Манастир Св. Варваре

недеља, 30 јануар 2011 20:50 администратор
Штампа

фото: М.Рашковићфото: М.РашковићНа врху једног стеновитог брега у атару села Лукоцрево, изнад десне обале реке Рашке, око 5км удаљено од Новог Пазара, налази се локалитет са остацима манастира. Обај брег представља продужетак брда Шанац и простире се у правцу севера. Остаци цркве као и других објеката леже на заравни која је, изгледа, са јужне стра вештачки била поравната.

Манастирска црква Св. Варваре на Рељиној градини имала је основу у облику уписаног крста са четири масивна ступца која су носила куполу. Црква је широка око 10м, а дугачка 14,5м. Са источне стране налази се олтарска апсида, са спољне стране трепезастог облика, а изнутра полукружне осонове. Са западне стране налази се узак нартекс (припрата). Северно од олтарског простора налази се проскомидија, а јужно ђаконикон који је касније дозиданим зидом одвојен од јужног брода цркве. У средишту поткуполног простора налази се амвонска розета. Делови розете, којих је било десет,  рађени су од семената беле и сиве боје.  У олтарском простору налази се часна трпеза. Уз конструкцију југозападног прокуполног ступца налазе се остаци ахијерејког трона који је био обложен мермером. Пликом археолошких радова, у шуту су откривени бројни фрагменти лепо обрађеног мермера који потичу са трона. Међу тим фрагментима се издваја једна перфорирана мермерна плоча у виду транзене на којој је очуван текст са именом рашког митрополита Силвестера, који је наурчио израду овог трона 1579. године.

 

У шуту, као и на зидовима, за време археолошких радова откривени су остаци живописа који су припадали другој половини XVI и првим деценијама XVII века. Ти очувани делови живописа су се углавном налазили у зони сокла. На северо-западном ступцу сачуван је део зоне изнад сокла где се налазе стојеће фигуре светитеља. Сви ови сачувани делови живописа су скинути и премештени у музеј да би се се сачували.

О манастиру  Св. Варваре постоје сачувана и два записа из XVI века. ИЗ првог записа сазнаје се да је рашки епископ Симеон 1526. Године приложио цркви Св.Варваре једну књигу. У другом, млађем запису из 1547. године наводи се да је исти епископ Симеон, проложио једно четворојеванђеље цркви Св. Варваре, коју је „подигао, издигао и красио многим цкрвеним утварима“.

Не може се поуздано утврдити када је подигнута црква Св. Варваре, али на основу досадашњих сазнања као и  поменутих извора података могуће је утврдити неке предпоставке.
Обликом своје основе у облику уписаног крста, црква је блиска споменицима XIV века. Начин грађења зидова ломљеним каменом као и облик олтарске апсиде слични су са црквом III на Трговишту, која би се могла датовати у први половину XV века. Све ово упућује на претподставку да је црква на Рељиној градини подигнута можда у првој деценији XV века, пре турског освајања области Раса, а у време када оближње Трговиште доживљава свој највећи успон. Оштећену, а можда и запуштену цркву могао је у првим деценијама XVI века да обнови Рашки епископ Симеон, а не изнова подигне, како би се из записа дало закључити. Откривени налази указују да је црква обновљена и украшавана и касније, током друге половине XVI века, одностно 1579. године.  То је изгледа било време просперитета манастира, зато свакако има везе са обновом Пећке патријаршије. Велики број малих црква је подигнут у области Раса током друге половине XVI, и у првим деценијама XVII века, а то нам говори да су прилике на овом подручју биле сређене. У добро познатим догађајима који су касније уследели, у другој половини XVII века, манастир Св. Варваре на Рељиној градини је запуштен.


Фото галерија (2008, 2009.)

 

______________________________

Приредио: Миломир Рашковић
Литература
: Новопазарски зборник, број 12, 1988, 141-143.