Планина Рогозна је у морфолошком погледу потпуно индивидуалисана, захвата велику површину и издужена је у правцу северо-запад-југоисток, сагласно општој геолошко-тектонској структури шире области. Рогозна представља просторни планински масив средње висине, најчешће од 800 до 1200м, са општом тенденцијом благог спуштања према долинама река. Главни гребен има слабо изражен вијугав карактер и од њега се терен спушта према северозападу, ка Рашкој и Јошаници, и према истоку, ка Ибру.

Терен се са врхова Рогозне спушта према Ибру врло благим падом до речне долине, затим се највећим делом спушта у виду стрме и оштре клисуре у саму долину и даје јој врло имопзантан изглед. Такви су Селило код Резала (950м), Велико брдо код Газивода (1052), Голотин код Вељег Бријега (815) и Клопотник код Прелаза. Најистакнутија тачка колашинске стране Рогозне јесте Бупски шиљак (1284), који се врло стрмим странама издиже изнад села Бубе, а његовој импозантности свакако доприносе и два поља: Бупско поље (југозападно) и Бојновачко поље (југоисточно), која раздваја Бубудовачки поток. Истакнути врхови Рогозне су Црни врх (1504), Млијечњак (1385м), Јелеч (1262), Главица (1250м) и Церовик (1226). У атару села Војмислиће, на 1225м надморске висине, простире се прегледна висораван са добрим погледом, одакле се при ведром и сунчаном дану виде Косовска котлина, Шар планина и Проклетије.